M I L A N      D R A Š K O V I Ć


O D      S V I H      B L I S T A V I H      Z V E Z D A


Moćne   su   plime
od   svih   blistavih   zvezda,
vali  na  sprudu.

Zvezdani  nektar
od   svih   blistavih   zvezda,
vrč   što   se  peni.

Jantar  i  suze
od   svih   blistavih   zvezda,
u  slavu   Lorke.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


U      D A N I M A      K O M E T E


Duga   plovidba   u   beskraju   etera,
moć   u   auri   u   plesu   androida,
vremenska   petlja   koja   se   naglo   kida  -
kad   se   probije   poslednja   barijera.

Srce   u   vetru   u   danima   komete,
zelene   sante   pod   nevidljivim   plaštom  -
beli   obelisk   stopljen   sa   horizontom  -
teritorija   za   iluzioniste.

Kosmički   koktel   crnih   zvezda   ispiće
gen   van   kontrole  -  tražeči   novi   izvor,
tu   gde   caruje   izobličeni   prostor.

Tajni   znak   neba   možda   ipak   dobiće
Vreme  -  dok   traje   nepromenljiva   igra  -
arabeska   od   zvezda,   prasak   sred   jezgra.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


P E Š Č A N A       K U L A      


Melanholija   kad   ostanemo   sami,
zelenkasti   sjaj  -  sjaj   jednog   davnog   leta,
portal   svetova  izvan   ovoga   sveta,
tamna   daljina,  zvezde   što   vode   tami.

Duga   plovidba  u  beskraju   etera,
umorna   zvezda   u   večitoj   svetlosti,
čudni   ambijent   iščašene   stvarnosti,
poigravanje   sa   one   strane   sfera.

Za   neodlučne  -  zabranjena   planeta  -
kroz   crni   oluj   pustara   koje   prete,
svet   gurnut   u   limb   u   senkama   komete.

Peščana   kula,  enigma   jednog   sveta,
noćna   samoća   u   carstvu   utopije,
kroz   plava  okna  -  svet   sav   od   iluzije.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


U S T A      K V A Z A R A


Ekspedicija  uz   pomoć   vernog   šatla...
Možda  se  setiš  izgubljenog   mirisa  -
kroz   koprenu  sna  idealna  kulisa  -
kao  lament  za  ružu  i  sjaj  astrala.

Kad   posadiš   dar  -  ružu  u  pesku   Marsa,
tad   roniš   kroz   zid  nedokučivih  snova  -
možda  ugledaš  na  granici  svetova
svet   što  leluja,  obalu  bez   talasa.

Nepostojanje,  mesto  beskonačnosti  -
usta  kvazara  kao  gorka  distanca,
jecaj   bubice  u  čeljusti  skakavca.

Prizivajući  drugo  lice  nežnosti,
žderač   stvarnosti  uvek  nađe  svetove  -
zapis  u  zvezdi  kroz   raspršene  snove.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


I Z G U B L J E N I      S V E T


Zapis  u  zvezdi  kroz   raspršene  snove...
Iza  tišine,  ritual  opčinjenih
priziva  dveri  svetova  -  izgubljenih
pri  podsećanju  na  svrgnute  bogove.

Izgubljeni  svet,  onaj   skriveni  negde...
Pod   plaštom   zvezda  slava  koja  ga  prati
postaće  balast.  Pa  kome  verovati
tragom   jednog   sna,  kad  i  legende  blede?

Plava  obala  kada  se  zapenuša
pronosi  dalje  slavu  daleke  zore,
dok   tražiš   nove  prostore  i  izvore.

Kao  lament   za  zaliv  usnulih   duša  -
jezik   tišine  sa  one  strane  sfera,
duga  plovidba  u  beskraju  etera.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


Z A B R A N J E N A      P L A N E T A


Za  neodlučne  -  zabranjena  planeta.
Plamenom   točku  ritam   koji  je  sličan,
stran   krajolik   što  podseća  na  običan  -
duboke  senke  ocvalog   palimpsesta.

Plamen   što  spava  pod   pepelom   pejzaža
zdrobljenog   sunca  i  svirepoga  neba,
udahnuće  nov   život   tamo  gde  treba  -
jer   trunu  zvezde  aleji  plavih   ruža.

Kad   te  opsedne  izvitoperena  svest
tog   entiteta  koji  proždire  razum  -
spoznaješ   šta  je  ranjeni  univerzum.

Izvan   vremena  postoji  i  drugi  svet  -
svet   što  leluja  kao  ta  uspomena  -
devojka  s  harfom,  opsena  tako  stvarna.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


T U Đ I N I      M E Đ U      N A M A


Tu   su.
Negde   blizu.
Možda   već   među   nama.
U   džungla-lavirintu.
Možda   već   u   nama.
Uljez   iznutra.
U   umu.
U   krvi.
U   utrobi.   Kao   alieni.
Kredit   je   potrošen,
lutrija   caruje,
           sve   je   u   igri.
Svet   zmajeva   je   tako   sumnjivo
                                       blizu.
Jer,  zna   se,   meko   dolaze   zmajevi.
Da   li   je   ovo   Zemlja   koju   je   vreme
                                                zaboravilo?
Potopljeni   svet?
Usnula   Zemlja?
Daleko   sećanje   na   pesme   od   zvezda
                                                i   senki.
Šta   vredi   biti   gospodar   Meseca?
Kasno   je   za   heroje.
Oni   su   tu,  među   nama.
Sa   koje   daleke   zvezde?
Da,  evo,  poručuju   da   imaju
                                dobre   namere!
Zvuči   nekako   poznato...
Pripazimo   da   nas   ne   pomiluje
kandža   pomiritelja!