M I L A N       D R A Š K O V I Ć


Z V E Z D A N I      K O N K V I S T A D O R I


Vreme  je,
noćas  krademo  zvezde!
Zvezde,  prah  nebeski.
Nebo  zove!
Čekamo  na  podizanje  zvezdane  plime,
mi  smo  zvezdani  konkvistadori,
divlji  lovci  zvezda!
Zvezde  su  naše,
                               naše...
zahtevamo  ove  zvezde!
Počinje  zvezdano  proleće.
Krećemo.  Sad.  Sad!

A  zvezde
( stidljivo?  lukavo? )
među  sobom  šapuću:
ZOVITE   GA   GOSPODAROM

M I L A N       D R A Š K O V I Ć

N E Š T O      N A M       D O L A Z I
                                  Reju   Bredberiju



Marsovski  letopisi  su  pročitani,
lek  protiv  sete  za  jesenje
ljude  u  oktobarskoj  zemlji,
a  nešto  nam  dolazi.
Uzleću  srebrni  skakavci
u  dan  kada  će  zauvek  padati  kiša,
a  nešto  dolazi.
Tetovirani  čovek
priča  čudesne  priče,
peva  telo  električno,
a  nešto  dolazi.
Nešto  je  u  vazduhu.
Nešto  se  primiče.
Apsolutno  divan  dan
za  vrištanje!
Nešto  opako  nam
               dolazi
                       ovim
                                putem,

a  Atlas                             
sleže  ramenima.

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


K U B N I      K O R E N      N E I Z V E S N O S T I


Sresti  devojku  u  prozoru
u  kuli  svetilji  na  kraju  sveta
dok  svira  muzika  krvi

Upoznati  čoveka  u  visokom  dvorcu
kada  se  svetovi  sudare

Znati  da  dublje  nego  u  tami
pulsira   Pelusidar

Kroz  pustinju  ukradenih  snova
pijane  peščane  kraljeve
vodi  ruža  kompasa

Regata  plerus  preleće  barijeru
stalno  se  vraćajući  kući

Sve  je  kubni  koren  neizvesnosti
s  one  strane
plavog  obzorja  događanja

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


K I Š O T V O R A C


Dobro  došao
putniče  sa  daleke  zvezde,
moćni   Kišotvorče!
Dugo  te  čekasmo.

Pogledaj  nebo:
oholo,
jarosno,
nemilosno.
Pogledaj  zemlju:
suvu,
sprženu,
neplodnu.

Pomozi.

Sevni  okom,
domami  munje.
Zaori  glasom,
prizovi  gromove.
Neka  crni  oblaci
osvoje  svod,
da  zatrudni  okrutno  nebo,
da  bude  potop!

Podari  blagotvornu  kišu,
Kišotvorče,
pomozi  nam,
pomozi!

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


S V E T      P O D      K U P O L O M


Čelične  pećine  i  okovano  nebo.
Vetra  niotkud.
Rosumovi  roboti  i  Fabrika  apsolutnog.
Vrli  novi  svet.

Gde  ste  Gonioci  oblaka?
Gde  su  Vrata  u  zidu,
Ronilac  kroz  stene?
Kažu  da  negde  postoji
Mitago  šuma,
Jastrebar,
Drvo  mačeva  i  dragulja...

Slušamo  svakakve  vesti  i  glasine,
igramo  vremenski  gambit  u   Klubu  desperadosa,
ispraćamo  glinene  kočije,
strepeći  da  sutra  može  da  bude
predaleko.

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


S T R O G O       P O V E R L J I V O


Vojniče,
ne  pitaj!
Zaboravi  sećanje  na  belinu,
nebo  te  čeka,  čekaju  te  zvezde,
znaj  da  stvoren  si  radi  bure,
pasoš  za  večnost  je  overen,
kad  se  nevolja  oglasi,
kad  zapucketa  bič  kulta  krvi,
vojniče  seti  se  priča   Kapetana   Praznine,
priča  jeze  i  smeha,
a  ako  sve  zakaže,
ako  se  nađeš  u  nemilosti  vaseljene,
vojniče  vrli,
počivaj  u  agoniji!