M I L A N      D R A Š K O V I Ć


U S T A      K V A Z A R A


Ekspedicija  uz   pomoć   vernog   šatla...
Možda  se  setiš  izgubljenog   mirisa  -
kroz   koprenu  sna  idealna  kulisa  -
kao  lament  za  ružu  i  sjaj  astrala.

Kad   posadiš   dar  -  ružu  u  pesku   Marsa,
tad   roniš   kroz   zid  nedokučivih  snova  -
možda  ugledaš  na  granici  svetova
svet   što  leluja,  obalu  bez   talasa.

Nepostojanje,  mesto  beskonačnosti  -
usta  kvazara  kao  gorka  distanca,
jecaj   bubice  u  čeljusti  skakavca.

Prizivajući  drugo  lice  nežnosti,
žderač   stvarnosti  uvek  nađe  svetove  -
zapis  u  zvezdi  kroz   raspršene  snove.