M I L A N      D R A Š K O V I Ć


Z A B R A N J E N A      P L A N E T A


Za  neodlučne  -  zabranjena  planeta.
Plamenom   točku  ritam   koji  je  sličan,
stran   krajolik   što  podseća  na  običan  -
duboke  senke  ocvalog   palimpsesta.

Plamen   što  spava  pod   pepelom   pejzaža
zdrobljenog   sunca  i  svirepoga  neba,
udahnuće  nov   život   tamo  gde  treba  -
jer   trunu  zvezde  aleji  plavih   ruža.

Kad   te  opsedne  izvitoperena  svest
tog   entiteta  koji  proždire  razum  -
spoznaješ   šta  je  ranjeni  univerzum.

Izvan   vremena  postoji  i  drugi  svet  -
svet   što  leluja  kao  ta  uspomena  -
devojka  s  harfom,  opsena  tako  stvarna.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


T U Đ I N I      M E Đ U      N A M A


Tu   su.
Negde   blizu.
Možda   već   među   nama.
U   džungla-lavirintu.
Možda   već   u   nama.
Uljez   iznutra.
U   umu.
U   krvi.
U   utrobi.   Kao   alieni.
Kredit   je   potrošen,
lutrija   caruje,
           sve   je   u   igri.
Svet   zmajeva   je   tako   sumnjivo
                                       blizu.
Jer,  zna   se,   meko   dolaze   zmajevi.
Da   li   je   ovo   Zemlja   koju   je   vreme
                                                zaboravilo?
Potopljeni   svet?
Usnula   Zemlja?
Daleko   sećanje   na   pesme   od   zvezda
                                                i   senki.
Šta   vredi   biti   gospodar   Meseca?
Kasno   je   za   heroje.
Oni   su   tu,  među   nama.
Sa   koje   daleke   zvezde?
Da,  evo,  poručuju   da   imaju
                                dobre   namere!
Zvuči   nekako   poznato...
Pripazimo   da   nas   ne   pomiluje
kandža   pomiritelja!

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


P O Z I V      N A      P L E S


Zarobljeni   u   večnosti
Kao   pčela   u   ćilibaru
Kao   dan   bez   kraja
Kad   se   pomešaju   sutrašnjice
Kad   se   spokoj   uskomeša
Dani   i   noći   postanu   jedno
Raspu   se   niti   suštine
A   mi   pozvani   na   ples   supernove
Pred   dverima   kvazara

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


L J U B I T E L J      Z V E Z D A



Život   posvetih
Zvezdama
Neko  bi  rekao
Predugo  žrtvovanje
Drugi  -  da  sam
Tražio  zlato
Na  kraju  zvezdane  duge
Istina  je
Verovatno
Negde  na  sredini
Pa  tako
Brinuh   se  za  zvezdane  spore
Osluškujući  šapat   sa  zvezda
Proučavajući  zakon   sa  zvezda
Ne  promače  mi  kako  je  meka
Zvezdana  svila
Za  pesme  od   zvezda  i  senki
Dobih   nasleđe  zvezda
Moja  najgora  noćna  mora?
Svet   bez   zvezda

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


H O D N I C I      V R E M E N A


Vreme  nema  miris
Zaudaraju  hodnici  vremena
Bazdi  bazen   sperme
Smrdljivog   Džingis  kana
Smrdi  okean   krvi
I   dužnih  i  nedužnih

Hodnici  vremena
Beočuzi  u  beskraju
Nikada  ista  vrata
Vremenska  grobnica
Bujica  lica

Neprestano
Niz   hodnike
Odjekuje
Mračni  smeh   vremena

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


L U N A ,      L U N A !


Dobro  je  znamo
Bledolika  noćna  gospa
Gospodarica  plime
Oseke  i  somnambula
Lišena  magnetnog  polja
A  tako  privlačna
Nikada  nećeš  biti  isti
Pogledaš  li  je  izbliza
Znamo  je  dobro
Odvajkada  skriva  svoju
Tamnu  stranu
Kažu  -  Luna  je  sestrica  Hekate
Kažu  -  Mesec  je  zao  gospodar
Kažu  -  Luna  je  nemilostiva
Luna  je
Luna  je
Luna  je  nemilosrdna  ljubavnica!

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


V R E M E P L O V A C


Da  te  zaboli  glava!
Zagledan  u  vremenski  pejzaž,
pitam  se  jesam  li  ja  običan
sakupljač  smeća?

Koraci  u  nepoznato.
Prati  me  senka  vremena.
Šta  znam,  možda  ponedeljak  ipak
počinje  u  subotu?

Pretovarih  stomak.
Doručak  u  ruševinama.
Goli  ručak.
Večera  u  Devijantovoj  palati.
Uz  čaj  sa  Crnim  zmajem.
Užas!

Ova  sutrašnjica  zaslužuje  upitnik!
Treba  mi  Vulkanov  čekić  
za  pozorište  kovača  vremena,
maske  vremena 
za  plovidbu  u  Vizantiju,
mnogo  toga  mi  treba.

Dosađuje  mi  Dete  vremena,
iritira  me  sanatorijum  pod  klepsidrom,
poludeću  slušajući  pesme  što  ih
pevaju  mrtvi.

Kako  ne  poželeti  kuću  bez  vremena,
svet  samo  utorkom.
( zdravo,  leto,  zbogom )

Osluškujem  legende
sa  kraja  vremena.
Treba  pronaći  konačna  vrata,
stati  na  prag  večnosti,
izbeći  rekvijem  za  sutrašnjicu...

Najvažnije:  obavezno  skrenuti  levo,
u  četvrtak,
izbeći  dvoboj  -  sa  samim  sobom!