M I L A N       D R A Š K O V I Ć


V R E M E P L O V A C


Da  te  zaboli  glava!
Zagledan  u  vremenski  pejzaž,
pitam  se  jesam  li  ja  običan
sakupljač  smeća?

Koraci  u  nepoznato.
Prati  me  senka  vremena.
Šta  znam,  možda  ponedeljak  ipak
počinje  u  subotu?

Pretovarih  stomak.
Doručak  u  ruševinama.
Goli  ručak.
Večera  u  Devijantovoj  palati.
Uz  čaj  sa  Crnim  zmajem.
Užas!

Ova  sutrašnjica  zaslužuje  upitnik!
Treba  mi  Vulkanov  čekić  
za  pozorište  kovača  vremena,
maske  vremena 
za  plovidbu  u  Vizantiju,
mnogo  toga  mi  treba.

Dosađuje  mi  Dete  vremena,
iritira  me  sanatorijum  pod  klepsidrom,
poludeću  slušajući  pesme  što  ih
pevaju  mrtvi.

Kako  ne  poželeti  kuću  bez  vremena,
svet  samo  utorkom.
( zdravo,  leto,  zbogom )

Osluškujem  legende
sa  kraja  vremena.
Treba  pronaći  konačna  vrata,
stati  na  prag  večnosti,
izbeći  rekvijem  za  sutrašnjicu...

Najvažnije:  obavezno  skrenuti  levo,
u  četvrtak,
izbeći  dvoboj  -  sa  samim  sobom!