M I L A N       D R A Š K O V I Ć


GRAD



Svetleći zidovi i stubovi.
Stakleni toranj.
Dućan beskraja.
Potpuno savršena kuća.

Koji je ovo grad?

Grad iza oblaka?
Grad na rubu večnosti?
Grad pometen vremenom?
Grad od zlata i olova?
Grad koji se kotrlja?
Ploveći grad?
Pastelni grad?

Svejedno.
Pomoli se,
duboko udahni,
uhvati ritam,
skoči u veliko ždrelo -
čeka te  velika  i  naopaka  predstava!

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


TRAŽEĆI      SAMOTNOG      LETAČA



Negde posle  Japetusa
vesti su bile povoljne

Ulazeći u galaktički tunel
nije nam bilo svejedno

Toliko... toliko zvezda

Tražeći   Samotnog  letača
legendu koja traje
u našim srcima
u našim snovima

Vreme zvezdane čednosti
prošlo je tako brzo
tako neosetno

Tražeći  Samotnog letača
već dugo ga tražeći
u dubini duše želeći
da ga ne pronađemo

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


PUTNIK



Imam svemirsko odelo -
putovaću.
Listam vodič kroz galaksiju
za autostopere.
Plešimo haotične misli:
Zove me velika nebeska reka,
zvezde su moje odredište.
Neko vetrovito utočište,
romansa drugih dimenzija.
Još nije otvorena izložba
sudnjeg dana.
Čeka me dodir beskraja,
mene, putnika
odabranog za opstanak,
za obalu nekog dalekog mora -
da ostavim otiske stopa u pesku,
negde na rubu večnosti.

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


Zona     sumraka


koračamo kroz sumrak
za nama ostaju predeli ozona
magla nam grize meso i kosti
i sve je duža kolona

koračamo kroz sumrak
u zoni gde smo senke senki
nevidljivi za ekrane i kamere
za magična ogledala i radare

koračamo kroz sumrak
tajnovitim putem margine
idemo  ćutimo  ne osvrćemo se
gutaju nas magline

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


S T U P A L I      S U      P O P U T      L J U D I


stupali su poput ljudi
stigavši iza još jednog sunca
prešavši magemoniusov most

u okeanu noći
crveno nebo i vetroluka
snovatra i svetomraz

plima je minula
traje spokoj kamena
ostala je samo zemaljska knjiga olujnih dveri
knjiga lobanja
miruje feniks bez pepela

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


Z E M L J A      Z A      D O B R E      L J U D E


Napustivši izbledelo sunce,
daleko od doma,
tražimo  Zemlju za dobre ljude,
preko mora zvezda
poslednju obalu.
Planetu purpurnih oblaka.
Svet od hiljadu boja.
Tamo gde tišina vlada,
gde je beskrajno leto.

Tražimo nešto nedodirnuto
ljudskim rukama. 

Sezona mutanata

M I L A N     D R A Š K O V I Ć


Sezona   mutanata


Dvaput rođeni,
pod dvostrukim suncem,
čeda sfinge
u orbiti sudbine.
Sonata je bez pratnje,
bez sledećeg jutra,
traje sezona mutanata,
huči pesma vetrova,
Vihor je pred vratima!

Bili su tamni i zlatooki...
a koliko ih ima danas?