M I L A N      D R A Š K O V I Ć


P R I T I S N I      E N T E R


Naravno, prvo pritisni enter, pa mirno 
kreni na safari. Popni se na platformu,
uskoči u portal, kažu važno je zvati se Bil,
Beri, Leri, Mark, Stiv, Dastin, može i Sergej,
eh, samo da ne eksplodira eksplorer.
,,Ne čini zlo" - to je pravi moto.
Prognoza je da ovih dana preti gadan cunami,
pravi zetapotop.
( Šta bi na to rekao Leonardov robot? )
Neki podmukli virus se postojano prikrada,
hobotnica grabi i proždire
štampane ljudske organe,
crvi naviru iz kopirnice,
nikako ne smeju da stignu do ,,Klauda"!
Vraški je prometno na autostradi,
okean je sve veći,
talasi spama zapljuskuju, zapljuskuju,
dok trojanac čeka iza ugla,
ćaskajmo u biblioteci veliki brate.

Iz magle vremena setno se smeška
( dok miluje belu golubicu )
čarobnjak iz Menlo parka.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


Z V E Z D A N A      H A R M O N I J A


Zlatna  patina  prohujalih  vekova
večnosti  jedne  vasionska  suština,
sred  sjaja  zvezda  kad  se  odagna  tmina
u  vreme  čuda  nekih  dobrih  duhova.

Večnosti  jedne  vasionska  suština,
noć  uzdizanja,  noć  stišanih  glasova
u  vreme  čuda  nekih  dobrih  duhova,
u  ritmu  plime  romantična  mašina.

Noć  uzdizanja,  noć  stišanih  glasova,
dvostruka  zvezda,  kruna  sva  od  rubina,
u  ritmu  plime  romantična  mašina,
srce  u  vetru,  čar  čudesnih  svetova.

Dvostruka  zvezda,  kruna  sva  od  rubina,
prepoznavanje  vanzemaljskih  likova,
srce  u  vetru,  čar  čudesnih  svetova
sred  čarolije  zvezdanog  baldahina.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


B E Z      Z V E Z D A      U      T V O M      O K U


Negde na granici svetova
hitaš sve dalje novom  svetioniku,
kroz palimpseste zavejanih tragova -
bez zvezda u tvom oku.

Zlatni insekti u zvezdanom oblaku,
razljućen plod, blud zlovoljnih vekova,
sav taj katalog ruševina gradova -
bez zvezda u tvom oku.

Pokidaće se jednom nejaka krila snova
gubeći se u nestvarnom prostornom skoku,
onda kad primiš zvezdanu žaoku
a brod bude kovčeg tvog zaborava -
bez zvezda u tvom oku.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


Đ E R D A N      O D      C R N I H      Z V E Z D A


U  dugom  lutanju  svemirskim  stazama
zastajemo  zadivljeni  onda  kad  se  ugleda
na  raskršćima  susednih  univerzuma  -
đerdan  od  crnih  zvezda.

Kad  nas  pohode  mrtvi  u  svetlosti  od  leda,
kad  nas  nostalgija  za  zemaljskim  brežjem  prožima,
potražimo  utehu  na  nebeskim  nedrima  -
đerdan  od  crnih  zvezda.

Prikrada  se  horda  zaustavljenog  uma
dok  na  braniku  stoji  vitez  svetlosnog  reda,
rešen  da  zvezdane  snove  nipošto  ne  izda
dok  svetlost  prosipa  sred  zaleđenih  šuma  -
đerdan  od  crnih  zvezda.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


P O R T A L      D R E V N I H      I S T I N A


Možda  se  setiš  izgubljenog  mirisa
kroz  penu  zvezda  sred  poljuljane  senke,
kuće  od  peska,  dom  plime  i  oseke  -
kroz  koprenu  sna  idealna  kulisa.

Svi  ti  glasovi,  tajni  akord  prošlosti,
plava  obala  kada  se  zapenuša
kao  lament  za  zaliv  usnulih  duša,
cvet  što  umire  -  jedan  tren  u  večnosti.

Obične  reči,  jače  od  zaborava,
taknu  kao  i  mesečeva  tišina
kada  staneš  pred  portal  drevnih  istina.

Palimpsesti  sna  -  slika  se  uvećava,
dvostruka  senka  egzotičnog  ukrasa
kad  posadiš  dar  -  ružu  u  pesku  Marsa.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


P L E S      G A L A K S I J A


Eho  kosmosa  sve  do  poslednje  zvezde.
Spiritualna  spiralna  galaksija,
tragikomičan  trag  gama  eksplozija,
katastrofični  prizori  sred  najezde.

Predstoji  sudar  galaksija  uskoro  -
gledaćemo  na  bezbednoj  razdaljini.
Ima  vesti  o  neizvesnoj  sudbini
za  galaksiju  Vatreni  točak.  Zoro,

sprema  se  vrtlog  galaksija.  Kad  mustang
projuri  besno  kroz  plameno  jezero,
prepoznaje  se  galaksija  Sombrero.

Ples  galaksija  kad  se  zaigra  tango,
vatreni  tango  -  tad  seti  se  Poluksa
trostruki  kvazar  sazvežđa  Herkulesa.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


K R O Z      C R N I      O L U J


Enigmatična  prstenasta  maglina,
izvor  praznine  -  vodič  kroz  nestajanja,
topla  čaura,  čaura  bez  sećanja,
kada  staneš  pred  portal  drevnih  istina.

Kroz  crni  oluj  pustara  koje  prete
neizvesnost  se  znaj  bliži  svom  vrhuncu  -
potraži  stoga  stepenice  ka  suncu,
zemaljske  flote  konačno  da  uzlete.

Nikada  nije  suviše  hladno  za  kraj
pred  provalijom.  Ognjište  negde  čeka
kad  sve  umine.  Gle,  zvezda  izdaleka,

u  svem  svom  sjaju,  zvezda  što  ne  gubi  sjaj!
Tad  te  dotakne  lepotom  što  ne  prašta
nedokučivi  svet  potopljen  u  ništa.