M I L A N       D R A Š K O V I Ć


Z V E Z D A N I      K O N K V I S T A D O R I


Vreme  je,
noćas  krademo  zvezde!
Zvezde,  prah  nebeski.
Nebo  zove!
Čekamo  na  podizanje  zvezdane  plime,
mi  smo  zvezdani  konkvistadori,
divlji  lovci  zvezda!
Zvezde  su  naše,
                               naše...
zahtevamo  ove  zvezde!
Počinje  zvezdano  proleće.
Krećemo.  Sad.  Sad!

A  zvezde
( stidljivo?  lukavo? )
među  sobom  šapuću:
ZOVITE   GA   GOSPODAROM

M I L A N       D R A Š K O V I Ć

N E Š T O      N A M       D O L A Z I
                                  Reju   Bredberiju



Marsovski  letopisi  su  pročitani,
lek  protiv  sete  za  jesenje
ljude  u  oktobarskoj  zemlji,
a  nešto  nam  dolazi.
Uzleću  srebrni  skakavci
u  dan  kada  će  zauvek  padati  kiša,
a  nešto  dolazi.
Tetovirani  čovek
priča  čudesne  priče,
peva  telo  električno,
a  nešto  dolazi.
Nešto  je  u  vazduhu.
Nešto  se  primiče.
Apsolutno  divan  dan
za  vrištanje!
Nešto  opako  nam
               dolazi
                       ovim
                                putem,

a  Atlas                             
sleže  ramenima.

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


K U B N I      K O R E N      N E I Z V E S N O S T I


Sresti  devojku  u  prozoru
u  kuli  svetilji  na  kraju  sveta
dok  svira  muzika  krvi

Upoznati  čoveka  u  visokom  dvorcu
kada  se  svetovi  sudare

Znati  da  dublje  nego  u  tami
pulsira   Pelusidar

Kroz  pustinju  ukradenih  snova
pijane  peščane  kraljeve
vodi  ruža  kompasa

Regata  plerus  preleće  barijeru
stalno  se  vraćajući  kući

Sve  je  kubni  koren  neizvesnosti
s  one  strane
plavog  obzorja  događanja

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


K I Š O T V O R A C


Dobro  došao
putniče  sa  daleke  zvezde,
moćni   Kišotvorče!
Dugo  te  čekasmo.

Pogledaj  nebo:
oholo,
jarosno,
nemilosno.
Pogledaj  zemlju:
suvu,
sprženu,
neplodnu.

Pomozi.

Sevni  okom,
domami  munje.
Zaori  glasom,
prizovi  gromove.
Neka  crni  oblaci
osvoje  svod,
da  zatrudni  okrutno  nebo,
da  bude  potop!

Podari  blagotvornu  kišu,
Kišotvorče,
pomozi  nam,
pomozi!

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


S V E T      P O D      K U P O L O M


Čelične  pećine  i  okovano  nebo.
Vetra  niotkud.
Rosumovi  roboti  i  Fabrika  apsolutnog.
Vrli  novi  svet.

Gde  ste  Gonioci  oblaka?
Gde  su  Vrata  u  zidu,
Ronilac  kroz  stene?
Kažu  da  negde  postoji
Mitago  šuma,
Jastrebar,
Drvo  mačeva  i  dragulja...

Slušamo  svakakve  vesti  i  glasine,
igramo  vremenski  gambit  u   Klubu  desperadosa,
ispraćamo  glinene  kočije,
strepeći  da  sutra  može  da  bude
predaleko.

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


S T R O G O       P O V E R L J I V O


Vojniče,
ne  pitaj!
Zaboravi  sećanje  na  belinu,
nebo  te  čeka,  čekaju  te  zvezde,
znaj  da  stvoren  si  radi  bure,
pasoš  za  večnost  je  overen,
kad  se  nevolja  oglasi,
kad  zapucketa  bič  kulta  krvi,
vojniče  seti  se  priča   Kapetana   Praznine,
priča  jeze  i  smeha,
a  ako  sve  zakaže,
ako  se  nađeš  u  nemilosti  vaseljene,
vojniče  vrli,
počivaj  u  agoniji!

M I L A N     D R A Š K O V I Ć



ŽIVOTINJSKA     F A R M A


Čudno  mesto
Kao  geometrijska  šuma
Ovde  je  zabranjen  lov  na  jednoroge
Ovde  su  i  zmije  dragi  prijatelji
Beli  zmaj  se  odmara
( Još  jedan  zgodan  mit! )
Stazom  prolaze  melanholični  slonovi
Lisica, pas  i  grifon
Gledaju  upozorenje:
ČUVAJ   SE   ČOVEKA !

M I L A N       D R A Š K O V I Ć



SVETKOVINA      SVETOG     DIONIZIJA


Zove  nebeska  balska  dvorana,
druga  strana  ovdašnjice.
Poziv  da  se  ostavi  goli  ručak,
odbace  dronjci   Armagedona.
Kako  mame  zlatne  jabuke  sunca.
Prava  bredberijevska  berba!
Svrati  u  restoran  na  kraju  vaseljene,
obavezno  probaj  maslačkovo  vino,
spoznaj  tajnu  kamene  čaše.

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


GRAD



Svetleći zidovi i stubovi.
Stakleni toranj.
Dućan beskraja.
Potpuno savršena kuća.

Koji je ovo grad?

Grad iza oblaka?
Grad na rubu večnosti?
Grad pometen vremenom?
Grad od zlata i olova?
Grad koji se kotrlja?
Ploveći grad?
Pastelni grad?

Svejedno.
Pomoli se,
duboko udahni,
uhvati ritam,
skoči u veliko ždrelo -
čeka te  velika  i  naopaka  predstava!

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


TRAŽEĆI      SAMOTNOG      LETAČA



Negde posle  Japetusa
vesti su bile povoljne

Ulazeći u galaktički tunel
nije nam bilo svejedno

Toliko... toliko zvezda

Tražeći   Samotnog  letača
legendu koja traje
u našim srcima
u našim snovima

Vreme zvezdane čednosti
prošlo je tako brzo
tako neosetno

Tražeći  Samotnog letača
već dugo ga tražeći
u dubini duše želeći
da ga ne pronađemo

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


PUTNIK



Imam svemirsko odelo -
putovaću.
Listam vodič kroz galaksiju
za autostopere.
Plešimo haotične misli:
Zove me velika nebeska reka,
zvezde su moje odredište.
Neko vetrovito utočište,
romansa drugih dimenzija.
Još nije otvorena izložba
sudnjeg dana.
Čeka me dodir beskraja,
mene, putnika
odabranog za opstanak,
za obalu nekog dalekog mora -
da ostavim otiske stopa u pesku,
negde na rubu večnosti.

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


Zona     sumraka


koračamo kroz sumrak
za nama ostaju predeli ozona
magla nam grize meso i kosti
i sve je duža kolona

koračamo kroz sumrak
u zoni gde smo senke senki
nevidljivi za ekrane i kamere
za magična ogledala i radare

koračamo kroz sumrak
tajnovitim putem margine
idemo  ćutimo  ne osvrćemo se
gutaju nas magline

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


S T U P A L I      S U      P O P U T      L J U D I


stupali su poput ljudi
stigavši iza još jednog sunca
prešavši magemoniusov most

u okeanu noći
crveno nebo i vetroluka
snovatra i svetomraz

plima je minula
traje spokoj kamena
ostala je samo zemaljska knjiga olujnih dveri
knjiga lobanja
miruje feniks bez pepela